Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić sa­op­štio je da je dio spi­sa pred­me­ta „Te­le­kom” pre­ve­den sa ma­đar­skog je­zi­ka, dok je pre­vod spi­sa sa en­gle­skog u to­ku, pa se mo­že ubr­zo oče­ki­va­ti od­lu­ka u tom slu­ča­ju. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” re­kao da će pred­met pre­u­ze­ti no­vo­for­mi­ra­no Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo.
– Pre­ma iz­vje­šta­ju ko­ji mi je do­sta­vljen iz Odje­lje­nja za su­zbi­ja­nje or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, ko­rup­ci­je, te­ro­ri­zma i rat­nih zlo­či­na, pre­ve­den je dio spi­sa sa nje­mač­kog i ma­đar­skog je­zi­ka, dok je pre­vod spi­sa sa en­gle­skog je­zi­ka u to­ku. Ovaj pred­met pre­u­ze­će no­vo­for­mi­ra­no Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ko­je će u naj­kra­ćem ro­ku oba­vi­ti ana­li­zu do­ka­znog ma­te­ri­ja­la i, shod­no to­me, pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će rad­nje – is­ta­kao je Stan­ko­vić.
On je ka­zao ka­ko je svje­stan da su oče­ki­va­nja jav­no­sti u ovom kon­kret­nom slu­ča­ju ve­li­ka.
– Pod­sje­ti­ću da sam i ra­ni­je re­kao da ni u ovom slu­ča­ju ne­će bi­ti po­šte­đe­nih uko­li­ko se utvr­di da je ne­ko uči­nio kri­vič­no dje­lo za ko­je se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti – na­gla­sio je Stan­ko­vić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li po­sto­je po­li­tič­ki pri­ti­sci, po­seb­no ka­da se ra­di o afe­ra­ma či­ji su glav­ni ak­te­ri čla­no­vi po­ro­di­ce pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i pred­sjed­ni­ka Po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Stan­ko­vić na­po­mi­nje da se od­lu­ke o svim pi­ta­nji­ma, ka­ko je oci­je­nio, do­no­se na osno­vu za­kon­skih pro­pi­sa, a za­kon je, pod­sje­tio je, jed­nak za sve.
– Na funk­ci­ju vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca stu­pio sam dr­že­ći se prin­ci­pa i či­nje­ni­ce da se ne is­tra­žu­ju lič­no­sti, o ko­me god da se ra­di­lo, već kri­vič­na dje­la. Da­kle, uko­li­ko je ne­ko uči­nio kri­vič­no dje­lo, on­da će od­go­va­ra­ti zbog to­ga, bez ob­zi­ra na ime i pre­zi­me. Isto ta­ko, ime i pre­zi­me ne smi­ju bi­ti po­vod da se ne­ko pro­gla­si kri­vim pri­je ne­go što se to i prav­no do­ka­že. Tog prin­ci­pa se ni­je­sam od­ri­cao pret­hod­nih de­ce­ni­ja, to­kom oba­vlja­nja su­dij­ske funk­ci­je, pa ne­ću ni sad – ka­zao je Stan­ko­vić.
Upi­tan da li je iz Švaj­car­ske sti­gla do­ku­men­ta­ci­ja o ra­ču­ni­ma Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Stan­ko­vić je ka­zao da tu­ži­la­štvu još ni­je do­sta­vlje­na ta in­for­ma­ci­ja.
Ko­men­ta­ri­šu­ći na­vo­de o uče­šću no­vo­i­za­bra­nog glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća u rat­nim de­ša­va­nji­ma to­kom de­ve­de­se­tih, Stan­ko­vić je re­kao da se pri­li­kom pred­la­ga­nja glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca ru­ko­vo­dio re­zul­ta­ti­ma ra­da, struč­nim zna­njem i spo­sob­no­sti­ma ko­je je u svom pro­fe­si­o­nal­nom ra­du Mi­li­vo­je Kat­nić po­ka­zao u pret­hod­nim de­ce­ni­ja­ma.
– Sma­tram da sam pred­lo­žio, na­kon če­ga je Tu­ži­lač­ki sa­vjet za glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca iza­brao, ča­snog pred­stav­ni­ka pra­vo­su­đa. Pod­sje­tio bih da je Mi­li­vo­je Kat­nić jed­no vri­je­me bio voj­ni su­di­ja u biv­šoj JNA. Da ima pro­šlost ka­kva mu se že­li pri­pi­sa­ti, ne bi mo­gao oba­vlja­ti funk­ci­ju su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da. To naj­bo­lje go­vo­ri o ozbilj­no­sti na­vo­da o glav­nom spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu. Ri­ječ je o du­go­go­di­šnjem su­di­ji kog su za mje­sto glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca pre­po­ru­či­li re­zul­ta­ti ra­da i rad­no is­ku­stvo u kri­vič­nim pred­me­ti­ma. Mi­li­vo­je Kat­nić je već de­set go­di­na su­di­ja jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih su­do­va u Cr­noj Go­ri, što ga pre­po­ru­ču­je za bi­lo ko­ju od vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­ja. Tre­ba pre­sta­ti sa prak­som ste­pe­no­va­nja po­dob­no­sti, do­sto­jan­stva, ča­sti i mo­ra­la čo­vje­ka ka­da se kan­di­du­je za oba­vlja­nje od­re­đe­ne funk­ci­je, a pret­hod­no oba­vlja ne ma­nje zna­čaj­nu funk­ci­ju od one na ko­ju se kan­di­du­je. Da ni­je­sam bio uvje­ren da će od­go­vo­ri­ti broj­nim iza­zo­vi­ma ko­ji ga oče­ku­ju, si­gur­no ga ne bih ni pred­lo­žio za funk­ci­ju glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca – tvr­di Ivi­ca Stan­ko­vić.
Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac je iz­bje­gao od­go­vor na pi­ta­nje da li tu­ži­la­štvo vo­di is­tra­gu pro­tiv ne­ke od po­li­tič­kih par­ti­ja i zbog če­ga.
– Po­li­tič­ke par­ti­je su pred­met pro­vje­ra tu­ži­la­štva u slu­ča­je­vi­ma ka­da po­sto­je osno­vi sum­nje da je ne­ko uči­nio kri­vič­no dje­lo ko­je se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti. Sa­op­šta­va­nje kon­kret­nih po­da­ta­ka to­kom sa­mog po­stup­ka mo­že sa­mo ome­ta­ti nje­gov tok, a ta­ko­đe to­kom po­stup­ka se mo­že utvr­di­ti da ne po­sto­je ele­men­ti kri­vič­nog dje­la. Zbog to­ga bih se su­zdr­žao od kon­kret­nog po­mi­nja­nja bi­lo ko­je par­ti­je po­je­di­nač­no. S dru­ge stra­ne, uko­li­ko se utvr­di da je ne­ka po­li­tič­ka stran­ka ili po­li­tič­ki su­bjekt pre­kr­ši­la pro­pi­se, zbog to­ga će od­go­va­ra­ti – re­kao je Stan­ko­vić.
Na kon­sta­ta­ci­ju da na­kon na­ja­vlje­nih kon­tro­la ra­da tu­ži­la­šta­va ni­je­su jav­no sa­op­šte­ni re­zul­ta­ti tih kon­tro­la, te da ni­ko od tu­ži­la­ca ni­je raz­ri­je­šen ni­ti jav­no pro­zvan zbog pro­pu­sta, vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac od­go­va­ra:
– Moj po­sao i ni­je da jav­no pro­zi­vam tu­ži­o­ce. Sa­op­štio sam da na­mje­ra­vam spro­vo­đe­nje kon­tro­le. To što sam na­ja­vio i ura­đe­no je u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Tu­ži­o­ci­ma ko­ji se, even­tu­al­no, ni­je­su pri­dr­ža­va­li za­ko­na ili su odu­go­vla­či­li u vo­đe­nju po­stup­ka ta­kvo po­stu­pa­nje ne­će bi­ti pre­po­ru­ka za da­lji rad. A ko će u na­red­nom pe­ri­o­du oba­vlja­ti funk­ci­ju tu­ži­o­ca bi­će usko­ro od­lu­če­no, po­što nas oče­ku­je ras­pi­si­va­nje ogla­sa za iz­bor dr­žav­nih tu­ži­la­ca – na­gla­sio je Stan­ko­vić.
Go­vo­re­ći o ve­li­kom bro­ju ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va, Stan­ko­vić je ka­zao da oče­ku­je po­ma­ke u ne­kim od tih pred­me­ta.
– Pod­sje­ti­ću vas da tu­ži­o­ci vo­de is­tra­ge, pa po pri­ro­di po­sla mo­ra­ju da bu­du uklju­če­ni u sva­ki pred­met, sa­mim tim i u slu­ča­je­ve ubi­sta­va. Na­rav­no da oče­ku­jem po­ma­ke ka­da je u pi­ta­nje ra­svje­tlja­va­nje ubi­sta­va iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da i na to­me ću in­si­sti­ra­ti i u na­red­nom pe­ri­o­du – iz­ja­vio je Stan­ko­vić.
M.V.RAK­ČE­VIĆ


Sprem­ni da uče­stvu­ju u ra­svje­tlja­va­nju na­pa­da na no­vi­na­re

Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić ni­je že­lio da se upu­šta u ocje­ne sa­rad­nje tu­ži­la­štva i Ko­mi­si­je za pra­će­nje is­tra­ga na­pa­da na no­vi­na­re i nji­ho­vu imo­vi­nu.
– Ne bih se upu­štao u ocje­ne sa­rad­nje, ali bih na­po­me­nuo da su upra­vo pred­stav­ni­ci Ko­mi­si­je vi­še pu­ta kon­sta­to­va­li da su do naj­ve­ćeg bro­ja po­da­ta­ka do­šli upra­vo za­hva­lju­ju­ći tu­ži­la­štvu. Taj po­da­tak naj­bo­lje go­vo­ri o to­me ko­li­ko je tu­ži­la­štvo sprem­no da uče­stvu­je u ra­svje­tlja­va­nju na­pa­da na no­vi­na­re. To je isto­vre­me­no, re­kao bih, i naj­bo­lja ocje­na. 


Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u su­prot­no­sti sa Usta­vom

Ko­men­ta­ri­šu­ći ne­dav­nu ras­pra­vu u par­la­men­tu oko iz­mje­na Za­ko­na o dr­žav­nom tu­žilaštvu, ko­je je pred­lo­ži­la po­sla­ni­k Azra Ja­sa­vić, u di­je­lu pra­va 25 po­sla­ni­ka da pod­ne­su pred­log za ra­zr­je­še­nje vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca, Stan­ko­vić je ka­zao da je ne­vje­ro­vat­no da oni ko­ji se po­zi­va­ju na ustav­nost i za­ko­ni­tost i do­no­se Ustav i za­ko­ne Cr­ne Go­re ras­pra­vlja­ju o prav­noj be­smi­sli­ci.
– I prav­nim la­i­ci­ma je ja­sno da je va­že­ći Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u su­prot­no­sti sa Usta­vom Cr­ne Go­re u di­je­lu u kom se na­vo­di da po­sla­ni­ci ima­ju pra­vo da pred­la­žu ra­zr­je­še­nje vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca. Po­sla­ni­ci­ma se mo­že, even­tu­al­no, da­ti pra­vo na ini­ci­ja­ti­vu u tom prav­cu pre­ma Tu­ži­lač­kom sa­vje­tu, kao je­di­nom po Usta­vu ovla­šće­nom ti­je­lu. Ne mo­ra­te bi­ti prav­nik da bi­ste zna­li da Ustav ima ja­ču prav­nu sna­gu od za­ko­na. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ko­ji su mo­ti­vi i po­bu­de za ova­kvo po­stu­pa­nje i svje­sno kr­še­nje Usta­va? Za­hva­lju­jem uva­že­noj gospođi Ja­sa­vić što je pra­vo­vre­me­no re­a­go­va­la pre­dla­žu­ći iz­mje­ne Za­ko­na o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, a ta­ko­đe sma­tram da je Ustav­ni sud Cr­ne Go­re tre­bao i mo­gao oba­vi­je­sti­ti Skup­šti­nu Cr­ne Go­re „o uoče­nim po­ja­va­ma ne­u­stav­no­sti i ne­za­ko­ni­to­sti”, a shod­no svo­jim ovla­šće­nji­ma iz čl. 149 st. 3 Usta­va Cr­ne Go­re.